• NOVO! SERVISIRANJE MAŠINA ZA PRANJE SUDOVA

    Novi priručnik o servisiranju mašina za pranje sudova, namenjen svima koje zanima princip rada, kvarovi i problemi koji se javljaju prilikom rada i kako izvršiti popravku i redovan servis. Priručnik je dostupan svima, a možete da ga poručite putem naše web stranice, popunjavanjem forme na kontakt stranici.

    Poruči
  • MILE TODOROV, PRIRUČNICI ZA SERVISIRANJE RASHLADNIH I KLIMA UREDJAJA

    Priručnici koji će Vam pomoći prilikom popravke, servisiranja i montaže rashladnih i klima uređaja.

    Pročitaj
  • PRIRUČNICI ZA POPRAVKU I SERVISIRANJE VEŠ MAŠINA

    Autor: Mile Todorov, Ovi priručnici su napisani da Vam što više približi princip rada većine mašina za pranje veša i samim tim olakšati popravku i servisiranje.

    Pročitaj
  • ELEKTRONSKI MODULI SAVREMENIH VEŠ MAŠINA

    Autor: Mile Todorov, Godina: 2013, Povez: Mek, Format: B5, SADRŽAJ: PROGRAMATORI, ELEKTROMOTORI ZA SAVREMENE MAŠINE ZA PRANJE VEŠA, HIDROSTATI – NIVOSTATI, ELEMENTI ZA PODEŠAVANJE I KONTROLU TEMPERATURE, UREĐAJ ZA ZAKLJUČAVANJE VRATA, ELEKTRONSKI MODULI MAŠINA ZA PRANJE VEŠA ARDO - DMPU, ELEKTRONSKI MODULI - DMPA, NOVE VERZIJE ELEKTRONSKIH MODULA MINISEL ZA VEŠ MAŠINE ARDO...

    Pročitaj
  • POPRAVKA SAVREMENIH MAŠINA ZA PRANJE

    Autor: MILE TODOROV, Godina: 2007, Broj stranica: 358, Povez: Mek, Format: B5, SADRŽAJ: KONSTRUKCIJA I REMONT AUTOMATSKE MAŠINE ZA PRANJE RUBLJA DATE KAO PRIMER, KONSTRUKCIJA AUTOMATSKE MAŠINE ZA PRANJE RUBLJA SUPER BIO, ELEKTRIČNA ŠEMA MAŠINE ZA PRANJE RUBLJA SUPER BIO, POPRAVKA ELEKTRIČNIH MAŠINA ZA PRANJE...

    Pročitaj
  • UVOD U SAVREMENU KLIMATIZACIJU

    Autor: Mile Todorov, Godina: 2013, Povez: Mek, Format: B5, SADRŽAJ: OSNOVNI POJMOVI IZ TEHNIKE HLAĐENJA I KLIMATIZACIJE, Oblici stanja, Promena na vodi pri zagrevanju, Načini prenošenja toplote, Vazduh, Ljudsko telo i klimatizacija, RASHLADNI FLUIDI, Osobine rashladnih fluida...

    Pročitaj
  • SERVIS I MONTAŽA RASHLADNIH I KLIMA UREĐAJA

    Autor: Mile Todorov, Godina: 2013, Povez: Mek, Format: B5, FIZIČKI PRINCIPI ZA DOBIJANJE NISKIH TEMPERATURA, RASHLADNI FLUIDI, RASHLADNI KOMPRESORI I AGREGATI, OSNOVNI, DOPUNSKI APARATI I OPREMA U RASHLADNIM INSTALACIJAMA, UREĐAJI ZA AUTOMATSKU REGULACIJU I ARMATURE...

    Pročitaj
  • SERVIS NO FROST FRIŽIDERA

    Autor: Mile Todorov, Godina: 2014, Povez: Mek, Format: B5, Priručnik namenjen ne samo profesionalcima, već i svima kojima je zanimljiva ova tematika. Detaljna klasifikacija frižidera, opisana konstrukcija sa naznakama osnovnih elemenata i blokova. Samsung, Whirpool, Beko i Gorenje, prikazani kodovi grešaka, razlozi nastajanja i njihovo otklanjanje

    Pročitaj
Rate this item
(4 votes)

Uvod u savremenu klimatizaciju

UVOD U SAVREMENU KLIMATIZACIJU

Knjiga - Priručnik

Autor: Mile Todorov

Godina: 2013

Povez: Mek

Format: B5

Cena: 1.000 din

 PORUČI KNJIGU

 

 

 

SADRŽAJ

1. OSNOVNI POJMOVI IZ TEHNIKE HLAĐENJA I KLIMATIZACIJE

1.1. Oblici stanja

1.2. Promena na vodi pri zagrevanju

1.3. Načini prenošenja toplote

1.4. Vazduh

1.5. Ljudsko telo i klimatizacija

2. RASHLADNI FLUIDI

2.1. Osobine rashladnih fluida

2.2. Zasićeno stanje kod rashladnih fluida

2.3. Isparavanje

2.4. Kondenzacija

2.5. Amonijak (NH3

2.6. Freoni

2.7. Freoni proizvodi metana

2.8. Freoni proizvodi etana

2.9. Karakterne osobine alternativnih rashladnih fluida

2.10. Freon - 134a

2.11. Zamena za freon 12 (R - 12)

2.12. Zamena R-12 sa trajnom zamenom R-134a (SUVA R134a)

2.13. Zamena za freon 502 (R502)

3. MONTAžA KLIMA INSTALACIJE

3.1. Proračun postrojenja za provetravanje i klimatizaciju i opšta očekivanja pri montaži

3.2. Postrojenja za hlađenje vazduha

3.3. Primer proračuna rashladnog opterećenja

3.4. Ugradnja klima uređaja

3.5. Širenje i spajanje cevi

3.6. Spajanje unutrašnje i spoljne jedinice električnim kablom

3.7. Provera odvoda kondenzata i formiranje cevi

3.8. Izbacivanje vazduha

3.9. Probni rad

3.10. Rastavljanje unutrašnje jedinice

3.11. Kanalske klima instalacije

3.12. Kasetni klima uređaji

3.13. Klima instalacije u sistemu MDV-D (digitalni spiralni klima ure|aj)

3.14. VRF sistemi (Variable Refrigerant Flow)

3.15. Rekuperacija toplote

3.16. Jedinica za obradu vazduha

3.17. Klima instalacije sistema „ČILER“

3.18. Upravljanje i kontrola rada

3.19. Prozorski klima uređaj

4. EKSPLOATACIJA KLIMA INSTALACIJA

4.1. Sastav vazduha toplota i vlažnost

4.2. Termodinamički procesi u instalaciji sa termo pumpom

4.3. Režimi rada klima instalacije

4.4. Režim hla|enja

4.5. Režim grejanja

4.6 Režim otapanja

4.7. Režim ventilacije

4.8. Automatski režim

4.9. Re`im isušivanja (DRY)

4.10. Karakteristike pri korišćenju invertornih klima uređaja “MIDEA“

4.11. Karakteristike pri eksploataciji invertornih klima uređaja LG

4.12. Karakteristike pri korišćenju podno – tavanskih klima uređaja “Midea“

4.13. Karakteristike pri korišćenju samostojećeg tipa klimatizera „Midea“

4.14. Karakteristike pri eksploataciji kanalnih klimatizera

4.15. Sistem serije MDV

4.16. Tipovi MDV-D sistema

4.17. Karakteristike pri eksploataciji „Čiler“ sistema

5. POPRAVKE NA KLIMA INSTALACIJAMA

5.1. Procedura utvrđivanja kvarova

5.2. Tipovi normalnih kvarova

5.3. Primeri

5.4. Unutrašnja jedinica

5.5. Spoljna jedinica

5.6. Klima instalacija ne radi

5.7. Klima instalacija ne greje

5.8. Opšte informacije LG

5.9. Razni drugi kvarovi

5.10. Karakteristike prilikom remonta invertornih klima uređaja

ISTORIJSKI RAZVITAK KLIMATIZACIJE

Stremljenje čovečanstva oduvek je bilo da kontroliše okolnu sredinu. Izvesno je, da su još praistorijski ljudi koristili vatru za grejanje, a drva su bila prve sirovine koje su gorele. Posle toga ljudi su otkrili, da drva mogu da se pretvore u drveni ugalj i na taj način se dobija sirovina koja gori bez dima. To je nastalo u reonu sa mekom klimom, na obalama Sredozemnog mora, Kine i Japana. Problem dima i gasova nalazi svoje konačno rešenje pronalaskom kamina u Evropi u 18. veku. Napor za povećanje efektivnosti kamina nisu bili uspešni dugi niz godina i zato i u našim danima kamini troše više goriva od šporeta koje su Kinezi koristili još od pre 600 godina pre Hrista. Ono koje danas zovemo centralno grejanje, tj. grejanje jedne prostorije od vatre koja se nalazila u susednoj prostoriji, smatra se da je otkriveno od Lakademonaca, koji su prvi koristili podno grejanje. Smatra se da je veliki hram u Hefesu (350 g. pre Hrista) bio zagrevan od horizontalnih delova dimnjaka koji su bili ugra|eni u podu. Za gorivo Lakademonci su koristili lignitni ugalj. Takav način centralnog grejanja kasnije je usavršen od Rimljana. Kasnije su otkriveni ostaci od sličnih instalacija širom evropskih gradova, gde se u prošlosti prostirala Rimska imperija. U reonima sa mekom klimom te instalacije su se koristile za grejanje bazena, a kod hladnijih klimatskih uslova u salonima ili u drugim prostorijama. Da se ne bi smrzli, ljudi su nosili teške kožne kapute. Neophodno je bilo 1500 godina, da bi čovek ponovo otkrio sistem podnog grejanja, koje su koristili Rimljani. Industrijska revolucija u 18. i 19. veku donosi nov način grejanja. Parno grejanje nalazi prvo primenu u preduzećima i fabrikama. U 1830. godini u prvom planu izlazi topla voda. Njena niža temperatura stavlja je na mesto ispred parnog grejanja i postaje jedno od najvažnijih energenata za grejanje. Koristi se u radijatorima, pri grejanju podova ili pokriva, čak i za grejanje vazduha koji cirkuliše pomoću ventilatora. Neophodnost nekog vida mehaničkog uvođenja vazduha u zatvorenim prostorima pojavljuje se verovatno u 19. veku, jer su tada počeli da se grade veliki saloni, pozorišta crkve, sa kapacitetom od nekoliko stotina pa i hiljadu ljudi. Prinudno mehaničko uvođenje svežeg vazduha se koristilo mnogo ranije u rudnicima. Sličan sistem je korišćen i u mnogim starim zgradama, kao što je Engleski parlament u Londonu koji je izgra|en 1937. godine gde se još uvek nalaze nekorišćeni vazdušni vertikalni vodovi izgrađeni u gotskom stilu. Od 18. veka u industrijskim zgradama počinje da se koristi uvođenje svežeg vazduha pomoću parnog ventilatora. Kasnije se razvija sistem koji uvedeni vazduh zagreva parom koja prolazi kroz cevi koje su postavljene sa spoljne strane vazdušnih vodova. Hlađenje pomoću isparavanja najverovatnije počinje u Indiji - pokvašene ponjave koje su okačene sa strane sa koje duva vetar, snižavale su temperaturu od 170C do 110C. Naša shvatanja o toploti i hladnoći se zasnivaju na subjektivnim osećanjima. Hladnim telom nazivamo ono, koje ima nižu temperaturu od temperature našeg tela. Saglasno molekularno – kinetičkoj teoriji svako telo se sastoji od molekula (atoma), koji su u neprekidnom haotičnom kretanju, čija prosečna brzina zavisi od temperature. To kretanje mikročestica je istinski razlog za ispravo tumačenje toplote i hladnoće. Toplota je kao i svaka druga energija neuništiva. Ona se može prenositi i pretvarati iz jednog u drugi oblik. Toplota prestavlja spoljnu manifestaciju unutrašnje energije tela. Uticaj toplote na različita tela se manifestuje kao jačanje ili slabljenje kretanja molekula. Fizička priroda toplote i hladnoće je ista – razlika između njih se sastoji u intenzitetu kretanja molekula u datom telu, a od čega i zavisi njegova temperatura. Temperatura oslikava stepen zagrejanosti nekog tela i jedna je od veličina, koja karakteriše njihov toplotni sastav. Obrnuto pri hla|enju tela, tj. kada odvodimo toplotu od njih, kinetička energija kretanja molekula se smanjuje, kretanje prestaje da bude tako intenzivno, a to se oseća kao snižavanje temperature. Od toga zaključujemo da je priroda toplote i hladnoće identična. Razlika je samo u srednjoj brzini kretanja molekula, usled čega se dobija razlika u temperaturi. Tako da pojam toplote i hladnoće postaju čisto uslovni. Na primer u tropskim zemljama temperatura +100C smatra za hladnoću, dok na severnom polu –100C smatra za toplotu. Od izloženog sledi, da snižavanje temperature nekog tela neraskidivo je povezano sa odvođenjem toplote od njih tj. sa njihovim hlađenjem. Stoga definicija za hladnoću se ne bi mogla postaviti. Ovaj pojam služi za sticanje saznanja o nečemu što nije toplo u odnosu na naša čula. Ako kažemo da je nešto hladno, mislimo da je manje toplo nego što očekujemo, nego što je u normalnim okolnostima ili je manje toplo nego što je okolina. Hlađenje je proces oduzimanja toplote. Proces dovođenja toplote se zove grejanje. Iz činjenice da se pri hlađenju nekog gasa za 10C njegova zapremina smanjuje za 1/273 proizlazi da na – 2730C taj pritisak više ne postoji, što znači da je prestalo svako kretanje molekula i atoma, a da je unutrašnja energija ravna nuli.

Gej-Lisakov zakon glasi: Prilikom zagrevanja gasa za 10C njegova zapremina povećava se za 1/273 deo zapremine koju gas ima na 00C, ukoliko je pritisak konstantan. Hlađenje tela može se postići na prirodan i veštački način. Prirodno hlađenje u nikakvom slučaju ne može da zadovolji narasle potrebe industrije da ostvari najrazličitije tehnološke procese, koji iziskuju temperature i do -1000C pa čak i niže.Toliko niske temperature nezavisno od stanja okolne sredine mogu se postići samo putem veštačkog hlađenja.

Mašinsko hlađenje se postiće pomoću različitih tipova rashladnih mašina, koji su predmet rashladne tehnike. Na stvaranju rashladne mašine radili su mnogi naučnici iz različitih zemalja.

Pojam klimatizacija (Air Conditioning) pripada Stjuartu W. Crameru, koji ga koristi tokom 1907. godine u svojim naučnim radovima za kontrolu vlage u tekstilnoj industriji, a objavljivanje rezultata radova tokom dugogodišnjih istraživanja 1911. godine Willis Carrier postavlja naučnu osnovu klimatizacije.

Mile Todorov © 2010-2014

Log in to your account